Call Of Duty Ghost

Novi novembar, novi Call of Duty. Na ovaj tempo smo već odavno navikli, i koliko god da je sve veći broj onih koji misle da noviji nastavci imaju sve manje novina, serijal i dalje bez greške zauzima prva mesta na svim mogućim top-listama. Svoju publiku očigledno ima, a dokle god mogu da nadglasaju opoziciju, početak zime će svake godine biti, barem neko vreme, obasjan eksplozivnim bojama.

Budući da se radi o delu serijala koji nije direktan nastavak nekog od prethodnih delova, Call of Duty: Ghosts ispred sebe stavlja zadatak da ipak uloži nešto više truda u inovacije nego starija braća. Da, i dalje smo u ulozi vojnika specijalne jedinice. Da, i dalje ćemo sa šačicom ljudi vršiti desant na neprijateljska utvrđenja i ostaviti daleko iza sebe i najgore masovne ubice istorije. Da, i dalje će nam neko konstantno urlati naređenja. Da, radnja i dalje ima nekoliko obrta koji, između ostalog, sadrže i scenu u kojoj neko pokušava da natera nekog drugog da mu otkrije važno parče informacije, a na kraju scene neko neminovno biva upucan/izboden/pretučen/doveden do polusmrti kombinacijom navedenih. Ništa novo, slažem se. Baš zato je i jedan od prvih nivoa smešten u svemir. Ako ste pratili promotivne materijale za igru, svemirski element se pojavljivao u dosta njih, i ovaj put se ne radi o lažnoj reklami - nekoliko nivoa je smešteno u svemir, i imaćemo priliku da se u skafanderima i bez gravitacije napucavamo. Možda zvuči kao jeftin trik i brz način da se unese nešto novina, ali su ovi nivoi zapravo izuzetno dobro realizovani. Zvuk je baš onakav kakav bi očekivali u sredini koja nema medij koji bi isti prenosio, a činjenica da se možemo kretati i po visini napucavanju donosi potpuno novu dimenziju. Ako ni ovo nije dosta, slična situacija je i sa podvodnim nivoima - oružje koje funkcioniše tokom ronjenja izgleda da ipak postoji, a osećaj ograničene okretljivosti i otpora vode je takođe verno preneseno.

Da se ne lažemo, Call of Duty je i dalje linearna pucačina u kojoj ste non-stop okruženi sa eksplozijama i fijukanjem metaka. Razlika je to što ste do sada jeli čokoladnu tortu, a sad je ispred vas čokoladna torta sa orasima. Taman toliko razlike da se promeni ukus, usput zadržavajući ono zbog čega ste kupili čokoladnu tortu. Sa malopre spomenutog promo materijala vam je verovatno već poznat i Riley, Nemački ovčar sa kojim se igra na sva usta hvalila u poslednjih nekoliko meseci. Kratak odgovor - da, on je sastavni deo igre. Duži odgovor - interesantan dodatak, ali kao da su se setili pred kraj razvojne faze, tako da je implementiran samo površno. U većini nivoa će biti uz vas i možete ga navoditi na neprijatelje (usput je, naravno, potpuno otporan na metke), a u nekim delovima ćete i igrati sa njim. Ovi delovi bi trebali da budu stealth deonice koje se iz prethodnih igara i dan danas pamte, ali je umesto toga svedeno na kretanje kroz visoku travu manje-više predviđenom putanjom i čuvenim 'press X to kill' načinom ubijanja protivnika, jedan po jedan. U ovim momentima Call of Duty pokazuje svoju drugu stranu, koja je nekad ličila na mladića punog energije i spremnog na sve, ali sad već uveliko pokazuje znakove bora, bez obzira na količinu potrošene kreme protiv starenja.

U ranijim delovima je singleplayer kampanja manje-više delovala kao dodatak, ali ovde to nije slučaj. Kampanja traje koliko i druge igre, i definitivno se ne može preći za nekoliko sati. Likovi i radnja su, kao što je već rečeno, potpuno novi, a centralna tačka su Ghosts, elitna jedinica čija glavna veština su nošenje fantomki ofarbanih tako da liče na lobanje. Nuklearno oružje, globalni rat u kojem je Centralna Amerika među poraženima, planetarno naoružanje - osnove za eksplozije ima i više nego dovoljno, tako da ako volite čokoladnu tortu, onda navalite sa dve viljuške.

Call of Duty: Ghosts je na mnogo načina nova igra, a multiplayer tu pre svega mora da prednjači. Sledeći primer Battlefield serijala, teren i objekti su sada podložne uništavanju i dinamičnim izmenama koje u velikom delu utiču na ishod mečeva. Novina je Squads, u kojem se prave, shodno nazivu, squad-ovi sa kojima igrate protiv ostallih igrača, baš kao sa pojedinačnim likovima, osim što sad osim loadout-a možete da menjate i izgled likova. Sastoje se od najviše deset vojnika, i namenjen je i solo i multiplayer igranju u nekoliko modova, bilo online ili offline. Među desetak modova se nalazi i nekoliko koje sad prvi put vidimo (Blitz, Cranked) ali i nekoliko klasika bez kojeg multiplayer ne bi bio multiplayer. Za kooperativno igranje je tu Extinction, u kojem najviše četiri igrača brani bazu od vanzemaljaca (svaka slučajnost sa Horde modom iz Gears of War-a je sasvim sigurno slučajna).

Koliko god da je iznošen serijal, Call of Duty i dalje ima potencijal da impresionira. Ove godine mu je to prošlo za rukom, ali će narednih nekoliko delova ispred sebe imati eksponencijalno teži zadatak. Sve veći uspeh Battlefield serijala ovome sigurno neće pomoći, a uz to je na pomolu i nova generacija konzola, koja će sa sobom doneti i novu publiku. Singleplayer kampanja je svakako i dalje deo doživljaja, a multiplayer će sigurno još duže vreme ostati referentna za konkurenciju. Vidimo se sledećeg novembra, to je jedino sigurno.

Zahvaljujemo se kompaniji Computerland Games za ustupanje igre.